U Trofejnoj sali Sportskog saveza grada Subotice potpisan je Ugovor o saradnji sa Sportskim savezom Vojvodine radi zajedničkog interesa trajnog očuvanja uspomena na velikog sportistu Jovana Mikića Spartaka čije ime nose mnogi subotički klubovi kao i prestižno priznanje koje već pedeset godina neprekidno dodeljuje Sportski savez Vojvodine najboljim sportistima i istaknutim sportskim radnicima u Pokrajini. 

Ideja da se podigne spomenik Jovanu Mikiću Spartaku potekla je od najvećeg sportskog društva u Srbiji, SDŽ "Jovan Mikić Spartak" iz Subotice u cilju očuvanja tradicije i imena koje nosi veliki broj klubova u našem gradu a pre svega 28 članica ovog društva. Sportski savez Subotice uključio se u realizaciju ovog projekata od samog početka i uz pomoć resora za sport i omladinu grada Subotice već je izrađen kalup. U akciju se uključio i Sportski savez Vojvodine koji već pola veka dodelju nagradu Jovan Mikić Spartak najboljim sportistima u Pokrajini. 

U sredu 21. aprila u Trofejnoj sali našeg Saveza Ugovor o saradnji su potpisale sve tri strane. Ispred Sportskog saveza Vojvodine Ugovor je potpisao generalni sekretar Mladen Stojšin sa kojim se obavezuju da će pružiti podršku u ovoj inicijativci i finansijski pomoći da se spomenik izlije u bronzu. Ispred Sportskog saveza Subotice potpisnik je generalni sekretar Dejan Vuković a ispred SDŽ Jovan Mikić Spartak je predsednik društva Milan Vučković. Potpisivanju Ugovora prisusutvovala je i Nataša Aleksić, član gradskog veća zadužena za sport i omladinu.   

Sve tri strane su izuzetno zainteresovane da se ovaj projekat uspešno okonča i da spomenik dobije adekvatno mesto gde će subotičane podsećati na velikog sportistu i borca za naš grad. 

Jovan Mikić Spartak 

Sportska biografija: 

Najlepše atletsko doba za Jovana Mikića je od 1934. godine kada postaje član "Beogradske Jugoslavije". Te godine bio je najbolji skakač troskoka i na Balkanskim atletskim igrama u Zagrebu osvojio je drugo mesto iza Grka Petrakisa. Posebno mesto u atletskoj karijeri Jovana Mikića je postavljanje državnog rekorda u troskoku u Ljubljani 18. avgusta 1935. godine. Skočio je tada 14,05 metara. Sve do 1938. godine Mikić je dominirao u troskoku. U zagrebu je 23. avgusta 1936. godine postavio nov državni rekord rezultatom 14,20 metara. To je presudilo da se nađe u olimpijskom timu na Olimpijskim igrama 1936. godine u Berlinu. U kvalifikacijama je skočio 13,90 metara, ali to nije bilo dovoljno za plasman u finale. Te iste godine na Balkanskim igrama u Atini osvojio je drugo mesto iz čuvenog Lambrakisa. Ipak Jovanu Mikiću se sreća osmehnula 1937. godine. Na Balkanskim atletskim igrama u Bukureštu pobedio je u troskoku daljinom 14,03 m. Bilo je i drugih uspeha. 1935. u Istanbulu u desetoboju zauzeo je drugo mesto, a četiri godine kasnije 1939. u Atini u desetoboju ponovo je bio drugi. U svojoj atletskoj karijeri koja je okončana početkom Drugog svetskog rata, osvojio je jednu zlatnu, 3 srebrne i tri bronzane medalje.