U nastavku tekstova pred početak Olimpijade priča o Sretenu Damnjanoviću - legendi subotičkog sporta.

Iako nije rođeni Subotičanin, Sreten Damnjanović je sigurno živa legenda ovog grada, jedan od razloga zašto je Subotica i dalje „grad sportova“. Subotici je doneo prvo niz velikih medalja kao rvač, a onda je uradio nešto još vrednije – svoje znanje je preneo na brojne generacije koje su ga i nadmašile po broju velikih medalja, a kada vam on kaže da je Spartak najbolji klub na svetu, onda znate da tu nema greške.

Iza Damnjanovića stoje 22 godine rvačke karijere. Bio je prvak Evrope i prvak Sveta, od 1.960 mečeva pobedio je u 1.775, a najvredniji biseri u trenerskom poslu su svakako Momir Petković, Refik Memišević, Senad Rizvanović, Davor Štefanek, Sebastijan Nađ...

– Imam sedam medalja sa svetskih i evropskih prvenstava, a dve najvažnije su titule prvaka. Bilo je tu još nagrada, a neverovatno sam ponosan i što sam dobio Orden zasluga za narod sa zlatnim zracima, jedno od tadašnjih najvećih priznanja. Bio sam izabran za najboljeg sportistu Jugoslavije, u onom vremenu jedini iz naše regije. Ponosan sam i na to što sam deo Rvačkog kluba Spartak koji je, od 48 godine pa do sada dao ubedljivio najveći broj učesnika iz Subotice na olimpijadama. Obišao sam ceo svet uzduž i popreko, ali nisam nigde našao klub kao što je Spartak, koji ima olimpijske,svetske i evropske medalje, koji ima pet prvaka sveta, četiri prvaka Evrope i dva olimpijska pobednika – govori Damnjanović.

Čuveni sportista, trener i sportski radnik, danas predsednik Sportskog saveza Subotice, dodaje: – Draže su mi titule mojih učenika. Mojima se nisam gotovo ni radovao, bio je to samo nastavak svega onoga što sam radio na treninzima. Da li bih nešto menjao u životu kada bih mogao ponovo da se rodim – ne, ne i ne. Sve bih opet isto! I kada bih se ponovo rodio, bavio bih se rvanjem!